Priče s poroda

e da i muž je bio sa mnom, i bio je neprocjenjiva podrška, i sada opet ide sa mnom…

Pozdrav,

Moja prića o porodu nije baš bajna završila je komplikacijama i carskim, ali na srecu nosila sam malog borca…

Ovo mi je bila prva trudnoća… Došla sam na redovan pregled 4 dana prije termina,
sestra me stavila na CTG koji nikako nije bio dobar jer se malena stalno migoljila i ritala…
Taj CTG je trajao jedno sat vremena i ništa na kraju nije snimljeno, sestra se zabrinula i poslala me kod doktorice na ultrazvuk… Bebica je bila dobro, živa i zdrava, protocnost kroz pupčanu dobar, otkucaji srca dobri ali nigdje plodne vode (otvorena nisam bila ništa)… Ja nisam naglo izgubila vodu nego je ona danima curkala pomalo da nisam ni primjetila…
Doktorica je napisala nalaz i poslala me u bolnicu jer se nije imalo više šta čekati…
Ja  sam došla u bolnicu u 10:30 ujutro, bebica se smirila pa su uspjeli snimiti CTG i sestra je rekla da se nema šta čekati da do navećer ćemo postat roditelji maloj curici…
Međutim kad sam došla na odjel doktor me nije ni pogledao, prvo sam čekala na hodniku da me uopće smjeste u sobu… Kad su me smjestili u sobu bila sam sama nigdje nikoga i tako satima… Tek u 16:30 se pojavio taj isti doktor i odveo me na pregled… Pročitao je nalaz, napravio pregled i hladno rekao da on danas mene neće porodit da će me tek sutradan ujutro pipremit i možda tamo popodne ili navečer porodit i poslao me nazad u sobu… Oko 19 sati mi je dao gel za otvaranje… Iskreno ja sam mislila da će mi se sve raspast dolje od bolova… Uspjela sam jednu sestru nagovorit da mi puste muža u sobu ikao je meni bilo najljepše sjedit na wc školjici jer me onda nije ništa bolio… Oko 23:30 su mi dali klistir i premjestili me u pred rađaonu, napravili ctg, dali mi tabletu za spavanje i poslali me spavat… Ja cijelu noć nisam mogla spavati svakih 3 min sam se dizala i išla piškit… Dakle cijelu noć sam bila budna nitko nije prošao niti po sobi niti po hodniku nigdje nikoga, nitko ni da bi došao provjeriti dali je sve uredu, svi su spavali… Ponovno sam se digla u 5 sati ujutro da idem po neznam koji put na wc, i osjećala sma da nešto nije uredu, imala sam osjećaj da ću izgorit… Tada se tek pojavila sestra jer su došle trudnice sa trudovima, ja sam joj rekla da imam osjećaj da ću izgorit, kada sam izmjerila temperaturu, temperatura je bila 40… Odmah je nastala strka i panika, dali su mi u startu dve tablete za za temperaturu preselili me u boks, stavii me na CTG, dali mi infuziju i jos par ljekova za temperaturu, međutim uzalud, temperatura se spustila na 39.9, dakle ništa… Dokora nigdje… Mužu nisu dali da uđe u bolnicu iako je išao na tečaj i imao je pravo bit samnom u boksu… I onda je krenulo nizbrdo odjednom je CTG počeo pištat mala se počela gubit, stvorila se infekcija… Tek tada je došao doktor i rekao da moram hitno na carski… Rodila sam u 7:05…
Kad sam se probudila ne sjećam se prvog dana uopće nešto na momente… Ja sam njima iskrvarila na carskom morali su mi dati dve vrečice krvi da se uopće mogu ustat, mala se rodila sa abgardom 2 što znači da je prestala disati i da su je morali oživljavati… 9 dana smo bile u bolnici, malena je bila u inkubatoru tek 6 dan sam je dobila u sobu, nisam znala šta se s njom dešava nitko mi nije ništa htio reći… Pedijatar koji je nju vodio kad je išao u vizitu otvorio bi vrata i viknuo s praga “dobro je” i zatvorio vrata… Dakle znala sam ništa o svom djetetu sve dok muž nije došao u bolnicu i napravio scenu onda su se brzo vadili nalazi i sve se reklo od a-ž šta se dešava… Djete je primalo 7 dana 2 atibotika radi infekcije i temperature… Ostale su posljedice i meni i njoj… Dobila je cistu na mozgu koja se povukla hvala bogu nakon mjesec dana i ima proširen FIH koji trenutno stoji na istome već mjesecima… Svi su se čudili zašto je to tako moralo završiti, neznam ni ja, to je kad naletite na nekoga koga nije briga za vas i kome se neda raditi svoj posao bez obzira na posljedice…
Imala sam osjećaj koda sam došla na plac da se cjenkam s babicom za grincek a ne rodit živo biće… Šta da vam kažem užaš…
Bez obzira na to nije me strah bit ponovno trudna i rodit drugo djete…

Malena sad ima 7 mjeseci i izborila se za sebe, sada je zdravo, veselo i zahvalno djete.
Ona je moj borac, moj život i moja snaga….

Nma, nije bas ugodno ni za procitati sto si sve prosla a kamoli tebi sto si to sve zbilja prosla.Ne shvacam zasto doktori uporno izbjegavaju carski, forsiraju vaginalno do zadnjeg casa kada posljedice mogu biti fatalne i za majku i za bebu.Ali eto to je iza tebe, imas svoju bebicu, grlite se i mazite, uzivajte a drugi put u drugu bolnicu.Ja sam imala doktora u bolnici, ne znam kako bi bilo da nisam vjerujem da zene svasta prozive a nekad si zbilja pehist, naletis na nekog ko nije zasluzio raditi taj posao i nazalost to se dogada.

Moj prvi porod je savršeno prošao.

Nakon ručka otišla sam spavat i probudila me neka bol, ništa posebno jako. Pogledala sam na mob koliko je sati i ponovno zaspala. Opet me probudila bol i skužila sam da je prošlo 10 min. I tako još nekoliko puta. Otišla sam se otuširat i već je bilo na svakih 5 min. dođem sestri i mami i kažem da mislim da imam trudove jer su redovito svakih 5 min. One su rekle da odmah idemo u bolnicu, a ja da možemo još pojest sladoled :D U bolnicu sam stigla oko 18:30. Rekla sam da sam došla jer imam trudove svakih 5 min. Sestra koja me primila je rekla da ne izgledam tako. Nazvala sam muža koji je bio u Karlovcu, a ja u Varaždinu da krene jer ću rodit.

Bila sam otvorena 3 cm. Dok su me izvagali, CTG, tlak, ultrazvuk, klizma i tuširanje u rađaonu sam došla oko 21h. Probušili si mi vodenjak. Tad je i muž stigao. Rekla sam da želim epiduralnu jer sam ja inače tip koji se na vađenju krvi uvijek onesvijesti. Rekli su da ću dobit kad se još malo trudovi pojačaju. Nakon bušenja vodenjaka doktorica i sestre su otišle, a ja sam ostala s mužem. Dobacile su sad čekamo ponoć, jer sam kao prvorotka pa to traje.

Nakon bušenja vodenjaka ulovila me neka groznica, pa su me pokrili dekama. Cijelo vrijeme sam držala zatvorene oči i odmarala između trudova. Nije bilo lako, ali što se manje opiremo i grčimo tijelo bolje reagira. Muž je bio pokraj i iako nismo ni pričali ni ništa jako mi je puno značila njegova prisutnost. Kako su se trudovi pojačavali oko 22h sam već bila otvorena 7cm i nisam više mogla dobiti epiduralnu. 

Postalo mi je vruće. U jednom trenu sam rekla mužu da zove doktoricu jer ja moram tiskat. Tiskala sam manje od 10 puta i moja beba je već bila tu u 22:45. S 51cm i 3560g. Nisam popucala, rezana, ni šivana i baš mi je sve ostalo u jako lijepom sjećanju. Zadnji trudovi su mi bili bolniji od samog izgona bebe. Tada me muž držao za ruku, a drugom me mazio po čelu i to mu nikad neću zaboravit. Kao ni osjećaj kad prvi put primiš u ruke svoje dijete.I meni i njemu je to bilo jako dirljivo i riječima neopisivo.

Kasnije mi je rekao da je on prerezao pupčanu vrpcu.

… da neki ljudi ne zaslužuju radit ovakav posao… ipak se tu radi o živim bićima, moja doktorica kad je cula sta se dogodilo poludila je…a eto sad je to iza nas uzivamo u svakom trenutku… :D :D

Moj porod je bio grozmo iskustvo za mene.naravno maleni je popravio sve kad sam ga vidila.ali evo ukratko:prvi porod ,bils sam od 36tt u bolnici,mali je pukovinu kojs mu je bila kraj vrata pretiskao kaf bi se pomakao,u 39tt su me stavili na indukciju u 8h navecer,bila sam sama,nisam znala sto treba raditi,umirala sam od straha i bolova.u 13.30h su mi pukli vodenjak,u 16.15h sam primila prvu dozu epiduralne i u 18h su me odvezli na csrski rez.bio je pod opcom anastezijom tako da kad sam rodila u 18.22h nisam gs mogla viditi ,tek oko 9ipo10 navecef mi je sestra dosla u sobu s njim i od onda mali nije bio odvajan od mene.

Bok mame 
Ja sam u 18tt i prvo mi je dijete a i mlada sam 20g
Zanima me dali su stvarno lose sestre i doktori u OB Pula i kako i sta treba donjet i tko moze samnom u radaonu?

Nma, grozno iskustvo. I ja sam imala sličan porod, ne s temperaturom, ali mali je isto dobio prvu ocjenu 2, isto sama većinu vremena, itd. Detaljno sam sve opisala pod temom Sisačko rdilište i ne želim se više prisjećati svakog detalja mada se sjetim svega kad čujem još loših iskustava. Šta možemo, valjda je tako moralo biti, a jadno je da žene poslije poroda moraju biti sretne s onim “bitno da je s bebom sve  u redu”, a što one prožive to nije bitno.

Moj porod je prosao super! Znalo se da cu ici na carski jer je bebica bila na zadak. Cijelo iskustvo je bilo super, bila sam pod spinalnom anestezijom, ali nisam nista osjetila. Svi su u sali bili jako ljubazni i dragi, razgovarali sa mnom cijelo vrijeme. Za desetak min sam vidjela svoju mrvicu. Trenutak kad su mi ju stavili na lice necu nikad zaboraviti..nesto predivno!💜 Porod je zaista prosao savrseno i svi su bili topli i dragi i omogucili mi da mi to ostane u lijepom sjecanju. Ali zato je bila potpuno druga prica sa sestrama kada sam dosla na intenzivnu. Jedva sam cekala da odem doma, ali dobro..to sad nije tema pisanja. 😀

Miss, blago tebi sto si vidjela svoju mrvicu odmah po porodu. Ja sam isla na hitni carski s opcom anestezijom, a beba je isla odmah na kisik. Muz ga je vidio nekih 40 min poslije poroda i slikao ga je tad tako da imam tu jednu slikicu. Ja sam ga vidjela 3 sata poslije. Jos sam bila zbunjena od anestezije i bila je noc pa nisu ni svjetlo upalili u sobi tako da sam ga vidjela u polumraku. Poslije su mi ga ostavili do jutra sa mnom, opet u polumraku, ali sam bila umorna i u bolovima. Zao mi je sto ga nisam vidjela po rodenju i osjetila dodir kozu na kozu.