strah od odvajanja

pozdrav 

Moja djevojčica kojoj je 8 mj počela je pokazivti znakove straha od odvajanja. Naime, zbog financijske situacije počela sam raditi sa 6 mj njene starosti, a tata je doma na rodiljnome. ispočetka nije bilo problema, do unazad tj dana. Bolesna nije, čak smo bili i kod ped. na pregledu. ona kad me nema doma, urla tati cijelo vrijeme, ne spava, ili spava po pola sata. kad se vratim je dobra, ali po noći opet počinje show… vrišti cijele noći, nitko se ne može naspavati… kaj da radim ? jel netko imao sličan problem? Hvala

I mi imamo slican problem, osim kaj ja ne radim pa je preko dana sve u najboljem redu. Ali mi se zato nocu poceo buditi kao novorodjence svaka 3 sata i nece da ga se nosi, nece tatu, hoce mene i cicu. Nije gladan. Samo ju drzi u ustima i mazi se. Ako nadjes rjesenje, javi :-)

Mi s većom nismo imali takvih problema, mogli su je čuvati djedovi i bake, teta, s nekih 6 mjeseci je par tjedana bila onako malo plašljiva prema nepoznatome, al ju je to brzo prošlo, tak da sam ju s 8 mjeseci mogla ostavit komotno 4 sata kod nekog, kad sam joj dala cicu, otila sam, u međuvremenu su joj jedan obrok oni dali, pa se vratila do sljedeće cice :) Milina :) Jedino to nismo pred večer mogli napravit jer je bila cendrava :D
A manja :D Ona ima strah od odvajanja od kad se je rodila, sad s 8 mjeseci je već ok, al ju nemogu ostavit bilo kome. Ak ju ostavim, to je onda tata i budem vani maksimalno 2 sata, nikako duže. Neznam kak ćemo to riješit, sad smo češće počeli ić k teti i ona k nama, ona će ju čuvat kad počnem radit, pa se nadam da će se smirit.
A kaj se tiče vaših mališana :) Neznam, ja mislim da je to faza, možda su tu i zubići, još i to kaj znaju da mame neće bit doma… Meni se ritam skroz poremeti za vikend kad je tata doma jer ga se nemogu nikako zadovoljit, onda nema spavanja :D

Mi hvala Bogu nemamo problema što se tiče odvajanja.Bilo da moram na kratko ili na duže vrijeme otići, tu je baka koja uskoči ili tata .Kroz igru i glupiranja brzo zaboravi da me nema, a kad se vratim odmah mi je u naručju Moramo ga privikavati na odsutnosti pa će mu kasnije to biti normalno.Tako je bilo i sa starijim kćerkama:mama i tata rade ali će se vratiti.Čisto normalno bez ikakvih problema gospodarile su s bakom i uživale,jer bake daju ono što mame nedaju

Mojoj curici od 6 mj se javio strah od odvajanja nakon sto joj je tata otiso raditi na brod na 6 mjeseci. Odmah isti dan je pocela vristati cim bi ja izasla iz prostorije u kojoj se nalazi,pocela mi je manje jest i nezeli spavati. Stalno gleda zamnom di sam. Jako je povezana s tatom i plasim se kako ce reagirati kasnije kada bude morao ici raditi a ona bude veca. nezelim joj stvarati takve sokove ali neznam kako da joj pomognem. mazim je i nosim vise nego prije da joj bude lakse to prebroditi ali stalno gleda prema vratima koda ceka da se vrati tata.

I moja djevojčica ima 8 mjeseci i nemoguća je što se odvajanja tiče.Neki dan sam otišla od doma na sat vremena,ostavila sam ju sa tatom,ona je plakala toliko da su joj fleke izbile po licu.Svaki put kad moram na wc ili se udaljim par metara od nje počne plakati.Reagira već kad obučem traperice jer zna da idem negdje.Ne znam šta da radim,idem raditi kad navrši godinu dana,tješim se da će do tada biti bolje.Moja mama će se doseliti kod nas mjesec dana prije tako da se dobro upoznaju jer će ju čuvati dok ne krene u vrtić.

uh ovaj članak i vaši komentari su mi došli ko naručeni, jučer sam ostavila malog od 6 mj kod bake i djeda na sat vremena (vodila sam starijeg u igraonicu) i ovaj mali je napravio takav show da je izludio baku, dočekala me sa suzama u očima i šećerom na 20…on nije prestajao vrištat i derat se, a ima jako, jako jak glasić, bez obzira što su s njim radili nije se htio smiriti ni sekunde, čak je uspio pojest cijelu bananu vrišteći, nije se zagrcavao niti pljuvao da se razumije, zalogaj, brzo pogutne, dalje vrišti, zalogaj, brzo pogutne, dalje vrišti, ajme da mi je to bilo snimiti… i stariji se bunio, ali neznatno u usporedbi s ovim, tj njega se dalo smiriti, ja sam čak išla raditi sa 7-8 mj njegovih, al ovaj se neda, nadam se samo da je to neka kratkotrajna faza, a da ne spominjem da nisam nigdje išla bez njega dulje od pol sata ak je budan (a ulovit ga da spava dulje od 20min je jako tešk) do njegovih 5 mj i sad sam se konačno ponadala da se primirio……

Od prvog dana ,a sad je 9,5 mjeseci ,navikla se na moju mamu i nije problem ostaviti ju kod njih.Zna njene navike i dnevni ritam i sve dok se drže toga dobro je.Treće je dijete i navikla je da je uvijek netko blizu nje ,pa kad smo same stalno ide za mnom ,sjedi u kupatilu dok se tuširam.Dok kuham bude u blizini.Lakše je otkad puže jer se zaigra u sobi pa ode gdje joj se sviđa.

Moja prva curka je otkad se rodila bila jako vezana za mene. Nisam doslovce mogla ići pišati ako ne spava, jer čim bih se makla iz vidokruga odmah histerija. Ni u kolicima se nije htjela voziti ako nije spavala. Doduše, znala je ipak malo dulje odspavati (za razliku od danas kad se ponekad pitam gdje je gumb za makar pauzu ). Ne znam kako će mi biti sa drugim djetetom jer ću se i ja morati vratiti na posao nakon 6 mj, a muž će uzimati rodiljni.. Uffff.

Nekako mi se čini da i mi dolazimo do ove faze na mala vrata… prošli vikend smo ga ostavili kod mojih na par sati. Kad smo se vraćali, već u stubištu sam ga čula. Vele da je sve bilo ok prvo vrijeme. I onda odjednom raspašoj… Primjećujem i po doma da me više prati pogledom i ako odem iz sobe na par minuta, a ne pričam mu, počne negodovati. Kad ga primi netko, gleda di sam….
E sad, je li to s mojim starcima bilo slučajno ili će se ponavljati bumo vidli idući put kad ga ostavimo….
Kad smo došli po njega starci su bili crveni, znojni, uspuhani, unezvjereni…. to nije bilo prvi put da ga tak pričuvaju na koji sat, al je bilo prvi put uz dreku i galamu.