Nagla promjena karaktera

Nezz kako bi drugačije dala naslov temi, a stvarno trebam savjet, pomoć jer ću zavšiti u ludnici (najblaže i najpristojnije rečeno) naime situacija je sljedeća… imamo 2,5 god starog sina koji je predivan, ide na tutu, spava sam u svom krevetu, jede baš sve kaj mu se da, oduvijek bez borbe i prigovora, zadnjih možda mj dana je kao čudovište ušlo u njega, čekamo seku, trebala bi roditi za koji dan i predivan je prema buši, mazi ju i stalno pričamo kako seka bude mala kako će on pomagati i maziti ju, šetati mami pelene za seku dodavati(jer samo male bebe nose pelene, veliki idu na tutu), ugl pjeva joj i ne čini mi se barem ne na van da je ljubomoran ili da je problem u tome kaj sad brzo dođe mala beba.. ono kaj je problem je njegova zločestoća, kao u crnog vraga, počeo je vrištati iz čistog mira, vikati, bacati stvari, sve kaj zna da se ne smije(struja, tv, i sl) dira, čak i kada ga se kazni uzimanjem najdraže igračke ili svih igrački općenito, durenjem sa moje strane da se neću družit sa njime jer je zločest, nezzz uopće kaj bi navela više za primjer on ne staje, i dalje lupa po ogledalu,prozoru, okreće po pećnici gumbiće, gura stvari u nos, uho, skida se gol i u bimbača stavlja čega se dohvati, viče, vrišti lupa, totalno histerija samo viče ne, ne ne ne, nez više kaj bi sa njim totalno me izbaci iz takta, luda sam i po guzi mu dam on još više i više divlja, i kada ga ne doživljavam i kao ne vidim kaj radi opet mu je svejedno i dalje je luuud ne mogu izmislit kaj bi više sa njime, ne znam koji je razlog jer je počelo jako, jako naglo, iznenada, ne mogu skužit kako tako od jednom a stvarno je bio dobar (kad slušam druge mame i njihove priče, da su lime tako ili slično od prvog dana, da ne postoje kazne uvjetno rećeno i da im djeca rade sve kaj hoće i kakvi su onda kad ih vidim, divlji i histerični…) on nikada nije bio neposlušan, zločest i namjerno provocirao i ljutio sve smo se dogovorili, lijepo se igrao bez bacanja, trganja, čupanja igračaka… ima li netko slično iskustvo ili savjet ???

Mislim da on zna da će se dogodit promjena kad dođe seka i ovo mu je ispušni ventil. Zao je po mojem bolja manja razlika u godinama između djece :D
Mi smo našu curu koj je tad napunila 2 godine kad se manja rodila davali na sat 2 k baki i dedi da se  malo ispuše i ohladi, da bude malo i ona prva i glavna. To je pomagalo. Kasnije je rkenula u vrtić i to je bilo super, samo je 4 sata tamo i njoj je to super jer se igra i nije ugnjetavana doma, jer ona jako voli seku, al ju mora stisnut, gurnut, gnjavit i tak :D
Mislim da mu treba ispušni ventil jer se djeca u toj dobi još neznaju dobro nosit s emocijama i pokušava bit u centru pažnje.
Ako imate mogućnost tako ga dat na sat dva par puta na tjedan, mislim da bi moglo bit bolje.

sve ću probati, stvar je u tome kaj ja još nisam rodila, e sad jasno mi je da su mudrice male i da sve znaju i kuže ali bebe ipak još nema da bi mogao biti ljubomoran u smislu da je sva pažnja oko nje, nezz kaj god velite ja ću probati jer sam luda, a čula sam i sa drugih strana od mama sa starijom djecom da je to tek početak, da znaju takve faze do 5, 6 godine potrajat jer grade svoj karakter, mora po njihovom pod svaku cijenu, kaj mi je drago naravno, neka izgradi stav da zna kaj hoće i kaj može ali jer mora oko baš svega biti natezanja i vike i svađe jooooooj mene.. ugl hvala na Klokanici kaj se mogu ispuhati i dobiti dobar savjet i koju riječ utjehe, samo da se ispušem bez osuđivanja i da ne ispada da sam luda bzvz

:) Znam da ti nije utjeha, al to je tek početak :) 
On je sad već svjestan da bude velka promjena kad dođe seka, pa ipak za svaki slučaj živčani :D A i vjerojatno više fizički nemreš tolko oko njega bit kad si pred kraj trudnoće.
Nama pomaže to kaj ju damo svako toliko k baki i dedi, bilo u jutro il popodne malo, da se ispuše, da je glavna i prva. A i vrtić nam je puno pomogao, bilo je teško prvih par tjedana, al se super navikla i nekako smirila jer se tamo ispuše, uvjek je zanimljivo, a opet nije cijeli dan da bi mislila da joj je to kazna kaj je došla seka.

A u toj dobi klinci počnu i shvaćat sami sebe, moraju bit najvažniji, sve je njihovo inače je pakao. Isto je bilo kad je prolazila fazu kad se nije dala obuć, to su bile cijele drame, to je trajalo neka 2 mjeseca i opet je sve ok.

objesila se budem heheh, evo nakon zatišja opet dijete pošašavilo danas, luda sam, sa bracom je stvarno i prepre super, ljubi ga, mazi, jako je nježan, dragi, pjeva mu, pomaže mi kada ga presvlačim, kada mali plače on ga ljubi u bušicu i slično ali inati se nenormalno, baš danas kad smo sami doma, kako samo zna izabrati dan , baca stvari, lupa, viče neće spavait nema šanse da ga smirim, fakat sam luuuuuudaaaaaaaaaaaaaaaaa

Jao, znam kak ti je… Na žalost, nema te kazne ili pravog rješenja koji će ti pomoć, jer se on sad osjeća izgubljeno i jednostavno nekako to treba izbacit iz sistema. Moja se nije dala olačit, to su bile cijele drame, al je prošlo. Izgubila sam živaca i živaca, htjela se bacit kroz prozor i svašta :D
Bude bolje, znam da je teško čut to, al druge nema…
Moja manja bebačica je prekjučer spavala samo pola sata, a probudila se u 7 i išla spavat tek u 10 na večer. Već sam si htjela kosu počupat. A ni po noči nije bila nešto naročito zainteresirana za spavanje… Komaaaaaaa
I onda me muž pita di idem u pol 10 na večer. Nije mi do ničeg nego do kreveta :D

Kao da čitam svoje sadašnje stanje… Rodila sam prije 4 mjeseca, a sin ima 2 i pol godine. Dok se Lucija nije rodila, bilo je sve divno - nema boljeg djeteta.

No, otkad se ona rodila, kao što ste i napisali, kao da je crni vrag ušao u njega. Sve mu je ne, neću. Vrišti, baca se, neće se maziti, kao da je drugo dijete. U vrtiću je dobar, ali kad dođe doma - prestrašno! Plačem po cijele dane, onda i beba plače.

A nisam ga zapostavila. Luciji samo dam ciku kad je gladna i to je sve što njoj posvećujem vremena (zasad). S njim se pokušavam igrati, no neće. Pokušavam mu čitati, ponekad uspije. Već sam i razmišljala da ga odvedem psihologu. Što mislite?

Mamica

Kao da čitam svoje sadašnje stanje… Rodila sam prije 4 mjeseca, a sin ima 2 i pol godine. Dok se Lucija nije rodila, bilo je sve divno - nema boljeg djeteta.

No, otkad se ona rodila, kao što ste i napisali, kao da je crni vrag ušao u njega. Sve mu je ne, neću. Vrišti, baca se, neće se maziti, kao da je drugo dijete. U vrtiću je dobar, ali kad dođe doma - prestrašno! Plačem po cijele dane, onda i beba plače.

A nisam ga zapostavila. Luciji samo dam ciku kad je gladna i to je sve što njoj posvećujem vremena (zasad). S njim se pokušavam igrati, no neće. Pokušavam mu čitati, ponekad uspije. Već sam i razmišljala da ga odvedem psihologu. Što mislite?

evo nama se braco rodio prije 3 mjeseca i sitno dana i stvari su se smirile, nemam pojma kaj to je bilo u njemu i jel povezano sa trudnoćom bilo ili faza koja bi došla ( i prošla) i da nisam bila trudna… ugl sve se vratilo u normalu pa imamo recimo 10 dana savršenog anđela predivnog i poslušnog dečka, pa je dva dana malo luđi, onda ga ne maltretiram previše i ne “pizdim” na njega i za dva dana on je opet dobrica.. Nekako si mislim da sve to jednostavno naša dječica moraju proći, taj ne, neću i da je to faza koja se javlja u intervalima i DA vjerojatno me čeka još koje toliko ludo i burno razdoblje ali sam spremna.. znam da nije lako ali eto čini mi se da, barem kod nas nije bilo potrebe za intervencijom, vi budete pratili svoje djete, osluškivali jer kao i za nas dolazak novog člana je promjena velika i za njih.. sretno svakako i nadam se da budete brzo javljali da je i kod vas sve 5

evo i kod nas je slična situacija. Trebam roditi kroz mjesec dana i imamo sina od 2,5 godine. unazad 3-4 mjeseca je nemoguć. sve mu je ne i neću, a ako nešto nije po njegovom to je onda užas jedan. Zna da će dobiti seku i kako će se zvati, gdje će ona spavati, kad hoće da da pusu da je i to kad on hoće, oko toga ga ne forsiramo da mu se ne zamjeri. ali prema nama je jako neposlušan, a prije je bio baš dobrica, svi su ga hvalili i govorili kako je dijete za poželjeti. Mi se samo nadamo da je to još neka faza i da će proći jer ću inače prolupati :-)

magdam

evo i kod nas je slična situacija. Trebam roditi kroz mjesec dana i imamo sina od 2,5 godine. unazad 3-4 mjeseca je nemoguć. sve mu je ne i neću, a ako nešto nije po njegovom to je onda užas jedan. Zna da će dobiti seku i kako će se zvati, gdje će ona spavati, kad hoće da da pusu da je i to kad on hoće, oko toga ga ne forsiramo da mu se ne zamjeri. ali prema nama je jako neposlušan, a prije je bio baš dobrica, svi su ga hvalili i govorili kako je dijete za poželjeti. Mi se samo nadamo da je to još neka faza i da će proći jer ću inače prolupati :-)

ako vam bude kao nama, proći će jer istoooo, identično smo prošli