Tema je fenomenalna. Čitajući sve ove priče, drage moje, zaključak je jedan, mi smo jednostavno ŽENE ZA SVA VREMENA I ZA SVE SITUACIJE 
. Mi se moramo snaći u bilo koje doba dana i noći, kada su djeca bolesna, kada donose dobre i loše vijesti iz škole, kada se ozljede, kada ih netko povrijedi, a naši muževi su tu samo da bi se malo poigrali i da se u društvu hvale s uspjesima svoje djece (barem je moj takav). Kada dijete plače usred noći treba mu tri dana da se ustane, jer je ON umoran. Kada ode na roditeljski (vjerujte mi jaaaaaaaaaako rijetki trenuci) onda dobijem površne informacije i tako unedogled sa svim obvezama oko obitelji.Drage moje mi smo SAVRŠENE i onda kada smo nesavršene…
Baš sam htjela napisati kakav je i moj muž, ali kad sam pročitala sve komentare, našla sam ga u nekoliko postova :) Sretna mama je napisala nešto kako ju muž požuruje kad idu van. E, to mene najviše smeta kod mog. Jedva čekam priliku da negdje idemo (a da nije šetnja po parku u trenerci) i da se spremim i konačno izgledam kao žensko, a on da požurim, da on i mala čekaju.
hahaha…
to i moj isto radi..
u najboljem slučaju samo stoji na vratima i gleda me… al to toliko toliko smeta da mi onda sve ispada iz ruke, ako se više žurim, to sam sporija.. a on nestrpljiviji..
i plus to - moj svaki put izusti rečenicu: “uzmi mobitel i ključeve”…
dobro zna da nigdje neidem bez toga, i da je to stalno u torbi sa mnom, al mora on mene opomenut za mob i ključeve… i badava moje okretanje očima 
drage moje, hvala Bogu na ovoj temi jer ovo će biti dug post sorry ali moram se ispucat negdje jer ću počet pucat po njemu.
Jučer ja dođem s pregleda, muž na poslu. Obično me nazove nakon pregleda i pita kako je bilo, šta kaže doktor i tako, no jučer me nije nazvao, mislila sam pa vjerojatno ima posla kada dođe navečer kući ispričat ću mu. Dođe on kući, uzme večeru, ispriča kako je imao posla, kako ga je netko naživcirao, sve mi je jasno, ja se isto tako poslje posla volim “ispucat”. Nakon toga on ništa ne pita, sad ja čekam da me pita i namjerno ništa ne pričam, e pa evo prošlo je 24 sata a ja još uvijek čekam.
Tako sam otišla spavat malo ljuta, ali danas tj, jutros kaže on meni kako je podigao moju novu zdravstvenu knjižicu, ja kažem super, jer mi je doktor prepisao tablete (zbog željaza ali on to ne znam) pa sam se baš pitala kako ću ih podići jer nemogu sa starom zdravstvenom, još mu kažem idi ti danas u ljekarnu prije posla pa podigni jer ja danas ne idem do grada, i dalje ništa ne pita. Pa meni nije jasno kako ga ne zanima, kakvi lijeko, za šta, šta je s bebom i sve ostalo, imam osjećaj da sutra mogu krepat i po njemu nema veze. Razmišljam da je on na mome mjestu, ja znam da bi ga sve živo ispitala. Na kraju karajeva, šogorica, mama, sestra svi su me pitali, ili nazvali.. cure ovdje s foruma koje me ne znaju pitaju…
čak mi je jasno da za mene nije pitao, ali da ne pita za vlastito dijete to mi nije jasno, kako ga ne zanima, i onda se naljuti kad kažem da je nezainteresiran, e pa toliko o tome.. ustvari sad sam i ljuta i tužna
Jaooo…Tena, nemoj biti ljuta…zbog bebe ;) Ne želim ti soliti pamet, niti ga braniti, ali možda je čovjek stvarno zaboravio da si imala pregled (da, bez obzira što si mu praktički rekla da si bila kod doktora…čitanje između redova njima uopće ne ide). Samo se nemoj uzrujavati zbog bebe.
Allliiii…i meni ti je moj radio slične stvari kad sam bila trudna - isto mi se činilo da ga ne zanima oko bebe puno toga, a eno ga sada, najbrižniji otac svijetu. Ja bi se isto naljutila na njega, gutala, i onda pukla, a on blene u mene. Nije mu ništa bilo jasno. Reci mu danas kako je bilo, sigurno će mu biti žao što nije pitao.
I malo o mom…friško..počeli smo maloj davati kašice. On hoće da joj on daje što je meni skroz ok. Eh, i bilo bi da on svaki put nakon dvije žličice ne kaže “Ne ide ovo, daj joj bočicu.” A dijete zijeva, hoće jesti, samo joj je sve novo, nije navikla na krutu hranu, pa je jezičak stalno vani. A on smrtno ozbiljan gleda u nju, šuti i samo što ne odustane. I džaba ja objašnjavam da je to proces, da treba vremena, da je ona super jer prihvaća to sve.
Lakše bi mi bilo da ju ja nahranim nego da njemu toliko objašnjavam da pude uporan.
ma znam da sam malo preosjetljiva, znam da su muški tupavi za neke stvari, samo stvarno me to rastuži. iako se dogodi da se durim satima i kad kažem šta mi je on bjelo gleda kao i u čemu je tu problem, očito imamo drugačija shvaćanja…
a što se tiče tvog dragog probaj mu objasnit da je normalno da bebe jednostavno tako jedu na početku jer neznaju drugačije, ipak žlica nije nešto prirodno, sisanje je. probaj ti par puta pred njim davat da shvati da samo to što izgura na bradu pokupiš žlicom i opet usta, a s vremenom će to radit sve manje pa nek ne odustaje tako lako
Ma probala.zapravo smo svi zajedno u kuhinji, on ju hrani, ja kuham nama ručak, pa uskočim tu i tamo i vičem “mmm fino, njam, njam…”. I sve si mislim skužit će on da treba pričati,da ne šuti…ali, muško :) Ne mogu reći, fino mu ide hranjenje (ovo što kažeš da pokupi žlicom), samo ta komunikacija s malom i malo upornosti. Ali, dobro…savladat će i to.
A za durenje satima…oooo…znam kako ti je ;)
Auf,i mene dosta toga naživcira,iako je zaista brižan tata i trudi se,i ja mu to uvijek priznam,al nikad u ovih 9mj nije mi rekao,bravo,dobro ti ovo ide,dobra si mama.e kako me to smeta!!posebno u onim prvim mjesecima nesigurnosti,jako bi mi to puno znaciló.Prigovarat za sitnice zna.Tipa,zasto je nas sin zmazan (mozda zato sto papa kasice,sve leti,gura u usta,i nekad nemam snage presvuc mu majicu 5ti put)
Bas mi nekad digne tlak
Super tema foruma,btw :-)
eeee, bravo…takva je situacija i kod mene… Kada ima svoj dan onda stvarno sve napravi i pospremi čak bolje nego i ja… a nekada kao da su mu sve lađe potonule… Najme on radi dan, noć i dva dana je slobodan dok ja radim od ponedjeljka do petka od 7-17h…. i onda kada dođem kući i vidim da se nije pomaknuo s trosjeda i još gleda u mene i kaže mi ja sam gladan!!!! eeeeee to me stvarno naživcira i tu kreću moje prodike :)…. Pa zar on čeka mene cijeli dan da mu ja dam jesti??? Dali ja njemu možda izgledam kao da nosim lonac na posao!!
Njegov odgovor je na to… pa nije tvoj posao toliko težak…ok priznam nije..ali samo da moraš biti na jednom mjestu 10h i to je dovoljno…..
Ima tu još dosta stvarčica…da se nikako ne može naviknuti da imamo koš za prljavi veš i da su čarape uredno svaki put tamo gdje ih je i skinuo… Da mi 5 min prije posla napominje da mu je uniforma malo zaprljana (a stoji složena u ormaru) …itd….
ti naši muški
Sortiraj odgovore
Najstariji