Depresija u trudnoći

Pozdrav drage mame, ja stvarno ne znam kome da se obratim i ovo možda nije tema za ovdje, ali ja stvarno ne znam, a bilo kakav savjet bi mi dobro došao sada. Znači trudna sam 16 tjedana, sa 14 tjedana dečko me ostavio i ne želi čuti za mene. Ostavio me jer hormoni mi sad divljaju posvadjala sam se nešto s njim bez veze mala svadjica ali on ne želi više biti samnom navodno zbog toga. Svaki put kad mu se javim me izvrijedja, javljam mu se samo kad mi je stvarno teško, kao kad sam se uplašila jer mi je jedno jutro bila kao neka kvrga lopta s jedne strane trbuha čitala sam sve i svašta i pisalo je nešto za pre rano otvaranje. I tada me  samo izvrijedjao, rekao je da ga ne zanima ništa u vezi toga i da sumnja da to nije uopće njegovo dijete. Onda je nakon par dana rekao da će me napraviti ludom jer sam se sa 17 godina pokušala ubiti i da će mi oduzeti dijete, a sad me ne zove niti da pita jel sve u redu. I imam toliki strah od poroda prije nisam imala jer je govorio da će biti uz mene i držati me za ruku cijelo vrijeme, a sad je jednostavno odustao i od mene i od bebe. Pala sam u tešku, tešku depresiju, umjesto da dobijem kile ja sam izgubila 5kg. Imam 19 godina, maknuo me od svih prijatelja i stvarno nemam ni sa kim pričati, nemam od koga zatražiti savjet a raspadam se doslovno strah me da sve to neće nuditi bebi, stvarno ne znam šta da radim i ako bi bilo tko dao bilo kakav savjet stvarno stvarno bi to cjenila jer sam očajna vise

Nela111

Pozdrav drage mame, ja stvarno ne znam kome da se obratim i ovo možda nije tema za ovdje, ali ja stvarno ne znam, a bilo kakav savjet bi mi dobro došao sada. Znači trudna sam 16 tjedana, sa 14 tjedana dečko me ostavio i ne želi čuti za mene. Ostavio me jer hormoni mi sad divljaju posvadjala sam se nešto s njim bez veze mala svadjica ali on ne želi više biti samnom navodno zbog toga. Svaki put kad mu se javim me izvrijedja, javljam mu se samo kad mi je stvarno teško, kao kad sam se uplašila jer mi je jedno jutro bila kao neka kvrga lopta s jedne strane trbuha čitala sam sve i svašta i pisalo je nešto za pre rano otvaranje. I tada me samo izvrijedjao, rekao je da ga ne zanima ništa u vezi toga i da sumnja da to nije uopće njegovo dijete. Onda je nakon par dana rekao da će me napraviti ludom jer sam se sa 17 godina pokušala ubiti i da će mi oduzeti dijete, a sad me ne zove niti da pita jel sve u redu. I imam toliki strah od poroda prije nisam imala jer je govorio da će biti uz mene i držati me za ruku cijelo vrijeme, a sad je jednostavno odustao i od mene i od bebe. Pala sam u tešku, tešku depresiju, umjesto da dobijem kile ja sam izgubila 5kg. Imam 19 godina, maknuo me od svih prijatelja i stvarno nemam ni sa kim pričati, nemam od koga zatražiti savjet a raspadam se doslovno strah me da sve to neće nuditi bebi, stvarno ne znam šta da radim i ako bi bilo tko dao bilo kakav savjet stvarno stvarno bi to cjenila jer sam očajna vise

Zao mi je sta ti se to desilo, ali bit ces uskoro majka i to dijete nek ti bude motivacija da se trgnes iz tog stanja.
Takav muskarac ti u zivotu ne treba i kad tad bi ti to u zivotu napravio tj.ostavio tebe i dijete. A prijatelji ti ocito to nisu bili kad ih je uspio maknuti od tebe. Jeli imas roditelje, sestru? Da se njima povjeris? Ne znam u kojem si gradu, ali postoje razni centri za psiholosku pomoc i sigurno ce te primiti jer si trudnica.Imas jos vremena do poroda i da se sredis u svakom pogledu zbog sebe, zbog bebe.

Kako ti je vec recebo neka ti dijete i obitelj budu oslonac, a dijete najveca motivacija… Mene je isto bio strah od poroda, pa sam rodila prekrasnu djevojcicu i porod prosao bez komplikacija… Mlada si i sve je pred tobom i dijetetom, a vas zivot predaj dragom Bogu, ja sam voljela moliti 30 dnevnu poboznost sv Josipu… Pokusaj i ti… Tu predaj svoju trudnocu, ali i svoga decka, ako je za tebe da se putevi spoje, ako ne da upoznas nekoga tko je 

Ja sam imala prekid nakon 5 godina i ostala sam bez prijatelja i svega, ali digla sam se jaca nego ikada i upoznala nove osobe, ali i sebe naucila cijeniti… Nakon 9 mj. Upoznala sam svog muza… 

Ti se digni zbog svoga dijeteta, jer ono te treba… Kad primis u ruke to malo bice onda ces ojacati jos vise jer ces vidjeti prioritete… Pusti sad da rana zacijeli zbog decka, ne zovi ga, ne pisi mu… Samo pogorsavas, predaj sve Bogu i budi sretna blagoslovom koje nosis! 

Pozdrav drage mame, trudna sam 12 tjedana. Nalazim se u paklu nemam odakle pronaci utjehu i snagu. Momak me ostavio jer nisan bila dovoljno dobra prema njegovoj mami nisam je svaki dan zvala na kavu a jednom kad sam povracala citav dan nisam dosla na rucak. Toliko me odbacuje i ponizava zbog nje. Rekao mi je da je ne zovem jer me sigurno sad me zeli cuti jer sam im pala u ocima. Trudnoca mi je tako teska stalno povracam emocije su mi trubulentne mozda sam nekad i bila bezobrazna prema njemu ali prema njegovima nikad samo nisam imala potrebu stalno ih zivkati dosta mi je bilo i same sebe nadena nam je ureoplazma koja me dodatno uplasila ova mi je prva trudnoca i zeljena je. Planirali smo je nije se dogodila toliko san bila sritna a sada vise nemam za sta bi se uvatila. Ostat cu sama sa bebom nzn imam li snage za to, drage mame tako mi je tesko nemogu virovati da bi neko moga ovako nesto uraditi svojoj curi koja ceka njegovu bebu. Kaze da je njegov zivot najvazniji i da ga nece unistit zbog bebe ali da ce on pomoci i da moze uzeti bebu ako ja nemogu biti samohrana majka. Svaka njegova ric mi dusu kida nikad mu nebi dala svoju bebicu